Od 14. do 17. februara, družili smo se sa našim prijateljima iz PD " Naftaš". Počeli smo na Obosniku, gde su nas planinske visine obavijale tišinom. Na Vrmacu, s pogledom na Boku, zlatni odsjaji sunca činili su more beskonačnim i spokojnim.
Kotor nas je dočekao kao vremeplov, grad u kojem su uske ulice, obavijene tišinom, pričale o vekovima prošlim, o pomorcima, trgovcima i neustrašivim ljudima. U starom gradskom jezgru, pod zidinama, sve je delovalo kao da je vreme stalo. Zvonik katedrale, visoko iznad grada, pozivao nas je da u tišini oslušnemo dušu ovog mesta.
Ztim Tivat, sa svojim Portom Montenegro, bio je susret luksuza i prirodne lepote. Lovćen nas je doveo do vrha, ali put do njega bio je posebno nezaboravan – vožnja serpentinama kroz divlje planinske predjele, gde je svaki krivudavi zavoj otkrivao novi, spektakularni pogled.  Na vrhu nas je dočekao Njegošev mauzolej  u svojoj uzvišenoj tišini, pružajući naslove za poštovanje prema onima koji su oblikovali istoriju Crne Gore.
A na Cetinju, poslednjem stihu ovog putovanja, grad je šaputao priče prošlih vremena. Njegove ulice, tihe i ponosne, nosile su sećanja na veličinu, na borbu i ljubav prema slobodi. Posebno je Cetinjski Manastir, sa svojom spokojnom i uzvišenom atmosferom, bio mesto gde je prošlost postajala živa. I tu, u tihom oku manastira, vreme je stajalo, čekajući da se divimo njegovoj snazi i trajnoj lepoti.
Prepuni utisaka vratismo se u naš Novi Sad.