Sa grupom putnika zaputili smo se put Tare. Obišli smo manastir Manasiju, koji je zadužbina despota Stefana Lazarevića, iz XV veka. Ceo kompleks je opasan velikim zidinama koji su nekada služili za odbranu. Potom smo stigli u etno-selo Mećavnik, koje je bilo i naše konačište. Oživljavanjem starih kuća, prenetih iz okolnih mesta, arhitekta i tvorac ideje o savršenom životu van svakodnevnice, Emir Kusturica je napravio grad. Ulice nose imena velikih umetnika, sportista i svih onih koji su svojom idejom ostavili ili ostavljaju trag u istoriji čovečanstva. Kao i svaki grad, tako i Drvengrad ima centralni trg i na njemu Crkvu Svetog Save, biblioteku „Meša Selimović“, bioskop „Stenli Kjubrik“ sa najsavremenijom slikom i zvukom na svetu, galeriju „Macola“ u kojoj svoje radove izlažu najcenjeniji domaći i strani likovni umetnici, nacionalni restoran „Lotika“, poslastičarnicu „Kod Ćorkana“ i prodavnicu suvenira „Aska“. Na trgu Dijego Armando Maradona nalazi se sportski centar „Prokleta Avlija“ u okviru koga je italijanski restoran „Konak za prenoćište“, teretana, zatvoreni bazen, saune, sportska dvorana, diskoteka, bilijar.
U povratku ka Novom Sadu obišli smo i vodopad Gostilje. Gostiljski vodopad je jedna od najatraktivnijih vrednosti Zlatibora. Nalazi se u selu Gostilje na 25 km od centra Zlatibora. Na Gostiljskoj reci, ispred ušća u reku Katušnicu, voda se obrušava sa 22 m visoke krečnjačke litice, formirajući tako jedinstven vodopad, koji se ubraja među najviše prirodne vodopade u Srbiji. Nizvodno od vodopada potok gradi veći broj manjih vodopada i slapova sve do ušća u reku Katušnicu. Voda je hladna i stojeći u neposrednoj blizini vodopada može se osetiti efekat hladnog tuša, što je u toku vrelih letnjih dana pravo osveženje.
Divan vikend je za nama!